Kako je ko glasao u Generalnoj skupštini UN

ELMEDIN KONAKOVIĆ, MINISTAR SPOLjNIH POSLOVA BIH: MI ĆEMO ULOŽITI SVE NAPORE DA ISTINU O SREBRENICI PROMIČEMO NA SVAKOM MOGUĆEM MESTU. TRAŽIĆEMO NADOKNADU RATNE ŠTETE, KAO I OBNOVU REVIZIJE PRESUDE PROTIV SRBIJE

INFORMER: UDARNO! PREDSEDNIK VUČIĆ SE OBRAĆA NARODU SUTRA U 18 ČASOVA, PO POVRATKU IZ NjUJORKA

RADOMIR LAZOVIĆ: DOBRICA VESELINOVIĆ ĆE BITI KANDIDAT ZA GRADONAČELNIKA BEOGRADA, ONI KOJI SU PREKRŠILI VEĆINSKU VOLjU RAZJEDINILI SU OPOZICIJU

MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE: RUSKE GRUPE OSLOBODILE SU NOVOBAHMUTOVKU U DNR. OSLOBAĐANjE TOG NASELjA OMOGUĆAVA OPKOLjAVANjE JEDINICA ORUŽANIH SNAGA UKRAJINE KOJE BRANE SELO BERDIČI

DMITRIJ PESKOV: ZELENSKI JE TRAGEDIJA ZA GRAĐANE UKRAJINE. VAŠINGTON NASTAVLjA DA „DOLIVA ULjE NA VATRU“, ALI ISHOD SUKOBA JE SIGURAN - RUSIJA ĆE POBEDITI

PREMINUO RADNIK B.R. (30) KOJI JE JUČE POVREĐEN U EKSPLOZIJI U FABRICI POGONSKIH SISTEMA ZA RAKETE U LEŠTANIMA

SLUŽBA BEZBEDNOSTI UKRAJINE UHAPSILA MITROPOLITA ARSENIJA, IGUMANA SVJATOGORSKE LAVRE KANONSKE UPC. PATRIJARH KIRIL U PISMU POGLAVARIMA POMESNIH PRAVOSLAVNIH CRKAVA I MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA: OTVORENI VERSKI PROGON

VUČIĆ SA DODIKOM: DATUM SABORA SRPSKOG NARODA BIĆE ODREĐEN NAKON GLASANjA O REZOLUCIJI O SREBRENICI U GENERALNOJ SKUPŠTINI UN

VREME: VREDNI BEOGRADSKI OVERITELjI, ILI KAKO SU NEKE LISTE PREDALE POTPISE KOJE NISU NI SKUPLjALE

N1: JELENA MILIĆ TUŽILA SAVA MANOJLOVIĆA ZBOG GOSTOVANjA U UTISKU NEDELjE

RT: PARLAMENT IRAKA USVOJIO ZAKON KOJIM SE KRIMINALIZUJU ISTOPOLNI ODNOSI I UVODI MAKSIMALNA KAZNA OD 15 GODINA ZATVORA. PREDVIĐENO NAJMANjE 7 GODINA ZATVORA ZA SVAKOGA KO PROMOVIŠE HOMOSEKSUALNOST NA BILO KOJI NAČIN

NENAD STEVANDIĆ: SRBE HOĆE DA PROGLASE GENOCIDNIM U JEDINOM RATU U KOME NISU DOZVOLILI DA IH POBIJU

nedelja, 28. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Generalna skupština UN usvojila je danas većinom glasova rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

Srbija je zatražila da Međunarodni sud pravde odgovori na pitanje "da li je nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije samouprave u skladu s međunarodnim pravom".

Za rezoluciju su glasali predstavnici 77 zemalja, protiv je bilo šest, a 74 je bilo uzdržanih. Kad dobije zahtev, Međunarodni sud pravde sam odlučuje o dinamici razmatranja - po hitnom postupku ili u redovnoj proceduri.

Na ocenu tog suda može se čekati i više godina, a njegove odluke nisu obavezujuće.

Međunarodni sud pravde, koji bi nakon današnje odluke Generalne skupštine UN trebalo da da mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, glavni je sudski organ UN koji postoji više od šest decenija.

Ustanovljen je u junu 1945. godine, na osnovu Povelje UN, a počeo je da radi u aprilu 1946. godine. Sedište Suda je u Holandiji, u Palati mira u Hagu.

Od šest glavnih organa UN, jedini je koji se ne nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno u Njujorku. Uloga Suda je da rešava - u skladu sa međunarodnim pravom - pravne sporove, koje pred njega iznose države, kao i da pruža savetodavna mišljenja na pravna pitanja, koja mu postave ovlašćeni organi UN ili specijalizovane agencije.

U radu Suda učestvuje 15 sudija. Njihov mandat traje devet godina, a bira ih Generalna skupština UN i Savet bezbednosti UN. Administrativni organ Suda je Registar, koji mu asistira, a zvanični jezici su engleski i francuski.

Od prvog slučaja iznetog pred sud, 22. maja 1947. godine, do 18. avgusta 2008. godine, u Generalnu listu Suda upisano je 140 slučajeva. Zahtev za ocenu legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova je 25. slučaj da svetska organizacija od Međunarodnog suda pravde traži da proceni da li je nešto u skladu sa međunarodnim pravom.

Srbija je 15. avgusta predala u zvaničnu proceduru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predlog rezolucije Srbije kojim se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Savetodavno mišljenje Međunarodnom sudu pravde prvi put je zatraženo 1947. godine, a zahtev se odnosio na uslove za prijem neke države u članstvo UN.

Poslednji put mišljenje tog Suda traženo je 2003. sa pitanjem da li je izraelska izgradnja zida na okupiranim paelstinskim teritorijama bila legalna. Pitanja koja se odnose na teritorije ili sporove razmatrana su do sada osam puta. O jugozapadnoj Africi (Namibiji) Međunarodni sud pravde izjašnjavao se u više navrata na različita pitanja (1949, 1954, 1955, 1970), 1974. godine traženo je mišljenje o zapadnoj Sahari, a 2003. o izraelsko-palestinskom sporu.

Međunarodni sud pravde procenjivao je i tumačenje mirovnih sporazuma sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom (1949), a 1980. bavio se sporazumom Egipta i Svetske trgovinske oprganizacije. Ostala pitanja koja su Sudu upućivana sa zahtevom da oceni legalnost odnosila su se uglavnom na UN, a dva puta je razmatrana upotreba nuikleranog oružja , 1993. i 1995.

Kad dobije zahtev, Međunarodni sud pravde sam odlučuje o dinamici razmatranja - po hitnom postupku ili u redovnoj proceduri. Na ocenu tog suda može se čekati i više godina, a njegove odluke nisu obevezujuće.

Rezoluciju Srbije u Generalnoj skup tini UN podržalo je 77 država, šest je bilo protiv, 74 uzdržano, nisu glasale 36 države, dok jedna država nije imala pravo glasa.

Tokom glasanja u Generalnoj skupštini UN uzdržane su bile Afganistan, Andora, Jermenija, Australija, Austrija, Bahamska ostrva, Bahrejn, Bangladeš , Barbados, Belgija, Belize, Benin, Butan, Bugarska, Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Kolumbija, Hrvatska,Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Gana, Haiti, Mađarska, Irska, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Letonija, Liban i Litvanija.

Uzdržane su bili i Luksemburg, Malezija, Malta, Monako, Mongolija, Maroko, Nepal, Holandija, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Peru, Poljska, Portugal, Katar, Koreja, Moldavija, Sveta Lucija, Samoa, San Marino, Sijera Leone, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Tajland, Makedonija, Togo, Trinidad i Tobago, Uganda, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija, Vanuatu i Jemen.

Protiv srpske inicijative su bile Albanija, Maršalska ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Sjedinjene Američke Države.

Za srpsku inicijativu su glasali Alžir, Angola, Antigva, Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Brunej, Kambodža,Čile, Kina, Kongo, Kostarika, Kuba, Kipar, Koreja, DŽibuti, Dominikana, Egipat, Salvador, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Fidži, Grčka, Gvatemala, Gvineja, Gvajana, Honduras, Island, Indija, Indonezija, Iran i Jamajka.

Srpsku inicijativu podržali su i Kazahstan, Kenija, Kirgistan, Lesoto, Lihtenštajn, Madagaskar, Mauricijus, Meksiko, Crna Gora, Mjanmar, Namibija, Nikaragva, Nigerija, Niger, Norveška, Panama, Papua Nova Gvineja, Paragvaj, Filipini, Rumunija, Rusija, Sveti Vinsent i Grenadini, Srbija, Singapur, Slovačka, Solomonska ostrva, Južna Afrika, Španija, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Svazi, Sirija, Timor, Tanzanija, Urugvaj, Uzbekistan, Vijetnam, Zambija i Zimbabve.

Nisu glasale Bosna i Hercegovina, Burundi, Zelenortska ostrva, Centralnoafrička Republika, Čad, Komorska ostrva, Obala Slonovače, Ekvador, Etiopija, Gabon, Gambija, Granada, Gvineja Bisao, Irak, Kiribati, Kuvajt, Laos, Libija, Malavi.

Nisu glasali ni Maldivi, Mali, Mauritanija, Mozambik, Ruanda, Sveti Kristofer i Nevis, Sao Tome i Principe, Saudijska Arabija, Senegal, Sejšeli, Somalija, Tadžikistan, Tonga, Tunis, Turska, Turkmenistan i Venecuela. Liberija prvo nije glasala, onda se javila da je protiv, ali je potom saopšteno da ona nema pravo glasa.

Donirajte NSPM

[ Početna strana ]